subota, 28. srpnja 2012.

krastavci i ja
















svježi,kiseli,s vrhnjem ,na juhu,
naj mi oni friško ubrani,
tek oguljeni ,neposoljeni,
jedem ih kao malo ciganče,
kao jabuku!

pred koji dan na prozor mi pokucala,
gošća znana,tražila me kavu i nešto banana.
na odlasku mjesto hvale,
zapitala još i za kukumare.

suncokreti što su nikli,duž vrta cijelog sami,
hlad  poput suncobrana napravili,
sunčeko im uskratili,
i na koji dan branje pomaknuli.


gošća nam je ostala kratkih rukava,
a za koji dan kukumara za nju,
za mamu ,za  lonac,
teglica podrum pun.



maločas smo lonac ispraznili,
suncokretima vazu ukrasili,
i pred balama ,što još kiša ih
nije u štagalj otjerala,
ovaj dan u povijest poslali.








3 komentara:

  1. Koliko ja volim tvoje stihove! Opjevas svaki post, bas onkvog kakav jest! Divno :)

    OdgovoriIzbriši
  2. Auu sminka ti je odlicna i svidja mi se ideja krastavaca i tebe.
    Setas poljima, kosa ti viori na vertu, skroz si mi vesela, slatka i uvek drugacija!!

    OdgovoriIzbriši
  3. nisam ih jela ove godine još, ne znam šta čekam! opasna si mi maco na nekim fotkicama, prava frajerica. <3

    OdgovoriIzbriši